“Karika koja nedostaje” za uspeh startapa je profesionalno istraživanje tržišta

Često se čuje da slobodnog kapitala ima, ali nema dobrih projekata. Dobar projekat, medjutim, ne znači samo dobra forma dokumenata.

Ključni motiv investitora je – budući prihod (profit).

A procena budućih prihoda je vrhunska veština profesionalnih istraživača tržišta.

Zašto onda mladi preduzetnici istraživanju posvećuju manje pažnje nego svim drugim pripremnim operacijama?

Odgovor je prilično jednostavan. U našoj javnosti preovladjuje uverenje da se kapital za pokretanje posla, ukoliko ga preduzetnik nema, dobija od banke ili iz nekih podsticajnih fondova. Medjutim, preduzetnici koji su to pokušali potvrdiće da je to:

(a) veoma teško – banka za svaki svoj dinar traži garancije koje su ili nemoguće ili neprihvatljive; fondovi su usmereni na podršku aktivnostima sa najmanje rizika – edukacija, procedure, nabavka opreme , a da su
(b) sredstva u oba slučaja nedovoljna za realizaciju poslovnih potencijala početne ideje.

Svaki takav startap je osudjen na težak, mukotrpan i neretko kratak životni vek. Za finansiranje punog razvoja poslovne ideje potrebno je mnogo više.

Kako se obezbedjuje potreban kapital za finansiranje pune zrelosti nove poslovne ideje?

I ovaj odgovor je prilično jednostavan – privlačenjem takozvanog venture capital-a.
Slobodnog kapitala koji se ulaže i u sasvim nove poduhvate, ali sa jednostavnim motivom – ostvarenje profita.

Zar je to moguće?

Naravno da jeste. U razvijenim zemljama je to uobičajena praksa i ubedljivo najveći izvor kapitala za razvoj novih poduhvata.

Kod nas, kažu, nema adekvatnih pravnih mehanizama – Netačno.
Mehanizmi imaju drugačije nazive, propisi su zastareli i nestimulativni, institucije ne razumeju novu poslovnu praksu, ali ulaganje u prosperitetne firme i projekte nije zabranjeno. Naprotiv.

Poslužimo se primerom iz prakse:

(a) za osnivanje firme (do 10 zaposlenih) i pokretanje proizvodnje organske hrane (za decu) dovoljno je 20.000 evra; medjutim,
(b) za postavljanje ovakve firme na stabilne noge i dostizanje samoodrživog poslovanja (uz profit od najmanje 10%), potrebno je uložiti 200.000 evra.

U prvoj opciji preduzetnik može pokrenuti procese, ali će mu, uz puno sreće, biti potrebne godine, ako ikada dostigne skromnu egzistenciju. Kome to može biti stimultivno? Ko može sebi da dozvoli da uloži 5 ili 10 godina svoga rada (često i cele svoje porodice), pritom imovinu stavi pod hipoteku, sa veoma malim izgledima da se to jednog dana isplati?

Druga opcija je jedino rešenje za razvoj preduzetništva, obezbedjenje pristojne egzistencije, veće zapošljavanje, povećanje BDP-a, …….

Postoji, naravno, i ozbiljan preduslov: da bi slobodni kapital “poželeo” da učestvuje u vašem poduhvatu morate mu dati valjane argumente da će se “oploditi” bar 10 posto tokom jedne poslovne godine. Ključna tačka je – profesionalna procena prihoda tokom godina, kojima se osigurava profitna margina.

A kako se može znati koliki će biti prihodi u prvoj, drugoj, trećoj… godini?

To znaju stručnjaci za istraživanje tržišta. Oni (profesionalci) raspolažu znanjem, alatima i metodama i proizvode pouzdane rezultate, prema kojima se ravnaju investitori. Ako želite da gradite kuću, pozovete u pomoć arhitektu. Ako želite da gradite “tržišnu arhitekturu” u koju će poverovati investitori,  pozovete u pomoć tržišne analitičare.

I jedno i drugo možete sami, ali je perspektiva sumorna.